Летње рачунање времена (DST) значи померање сата: последње недеље у марту казаљке иду сат унапред (02:00 → 03:00), а последње недеље у октобру сат назад (03:00 → 02:00). На овој страници пратите тачне датуме промене за Србију и свет, по годинама.
Померање сата уведено је ради бољег искоришћавања дневног светла и уштеде енергије, а данас је предмет расправа и у EU, где се о укидању говори годинама — коначна одлука још није донета.
Идеју штедње дневног светла популарисао је Benjamin Franklin још 1784., но први су је применили Немци 1916., усред Првог светског рата, ради уштеде угља. Цела регија (Србија, БиХ, Хрватска) данас помера сат истог дана као и EU: последња недеља у марту и последња недеља у октобру, увек у исто време по UTC-у.
Енергетске уштеде данас су, према студијама, занемарљиве (испод 0,5 %), па се расправа преселила на здравље и практичност — зато EU од 2018. расправља о укидању, а до одлуке сат и даље померамо двапут годишње.
Два пута годишње: последње недеље у марту у 02:00 на летње време (сат унапред, на CEST) и последње недеље у октобру у 03:00 на зимско (сат назад, на CET). Тачни датуми за одабрану годину приказани су на овој страници.
У пролеће унапред (губите сат сна), у јесен назад (добијате сат). Енглеска мнемоника: 'spring forward, fall back'.
Европски парламент изгласао је 2019. предлог укидања, али државе чланице нису постигле договор о трајном летњем или зимском времену, па се сат и даље помера. Пратимо сваку званичну промену.
Већина света не користи DST: готово цела Африка и Азија (укључујући Кину, Индију и Јапан), Русија (од 2014.) те већи део Јужне Америке и Аустралије. У SAD-у изузеци су Arizona и Havaji.
Пролећни помак краткорочно ремети сан и концентрацију; истраживања бележе благи пораст незгода у данима након промене. Помаже постепена прилагодба: неколико дана раније померајте одлазак на спавање за 15–20 минута.
Да промена захвати што мање људи и процеса: саобраћај је минималан, смене ретко почињу, а календарски дан се не мења.